 |
|
|
<–– nazad |
PRIRODNE KATASTROFE - ZEMLJOTRESI Prirodne katastrofe nastaju po nekoj svojoj volji. Nekada ih je moguće pratiti i predvideti (poplave, suše...) a nekada je to skoro nemoguće učiniti (zemljotresi). Ni u jednoj elementarnoj nesreći se ne poruši toliko zgrada i ne zatrpa toliko ljudi koliko prilikom potresa zemlje. Bivaju iznenadni, nenajavljani, kao po pravilu u noćnim satima... kada su ljudi u kućama… Posledice su često katastrofalne, a u najsvežijem sećanju su nam stradanja u Turskoj ili Šri Lanki.
Podsetimo se i nedavnog u Indoneziji, kada je zemljotres u Indijskom okeanu 16. Decembra 2004.g. tačno u 00:58:53 časova izazvao cunami! Podigao se talas od preko 30m koji je napravio katastrofu u 9 zemalja i odneo 229.866 života. Njegova magnituda je bila 9,3 (drugi po veličini ikada izmeren instrumentima) i to je do sada najveća ovakva nesreća u istoriji ljudske civilizacije.
Zemljotresi u odnosu na način izazivanja mogu biti Vulkanskog, Gorskog i Tektonskog porekla. Na teritoriji balkanskog poluostrva odnosno naše zemlje, najčešće se javljaju Tektonski potresi koji su posledica seizmo-dinamičke aktivnosti zemljine kore koja je u sklopu rodopske mase sredozemnog seizmičkog pojasa. Ova rodopska masa je ispresecana mnogobrojnim rasedinama čiji su pravac pružanja i dimenzije različiti, a neki se spuštaju i jako duboko u zemljinu koru, i do 50km. Odlomci tih rasedina čine seizmogeni blokovi koji su stalno aktivni, bolje rečeno stalno su u pokretu. Njihova sleganja ili podizanja unutar zemljine kore, na njenoj površini izazivaju – zemljotrese!
 Zemljotresi na površinu zemlje izazivaju vertikalna i horizontalna talasanja zemljišta. Mesto stvaranja talasa unutar zemljine kore naziva se – hipocentar, a isto to mesto na zemljinoj površini naziva se – epicentar! Jasno je da je talasanje zemljine površine najveće u epicentru, pa tu nastaju i najveća oštećenja i rušenja. U epicentru nastaju potresi sa kratkim i oštrim udarima koji traju nekoliko sekundi. Posle ovakvog potresa (naziva se ”predpotres”) sledi u malom vremenskom rasponu (nekoliko sekundi do jedne minute) tzv “glavni potres”. Talasi glavnog potresa često dostižu desetostruku vrednost predpotresa, a mogu trajati i do jedne minute.
Ovaj glavni potres izaziva prve velike štete na infrastrukturi, na objektima, na gradjevinama… Posle nekoliko minuta do jednog časa, glavni potres se rasplinjava u “naknadne potrese”. Prvi naknadni potres je 1 do 2 stepena slabiji od glavnog, ali često izaziva veća i trajnija oštećenja jer su infrastrukture i gradjevine već značajno oslabljene i rastrešene “glavnim udarom”. Sledeći naknadni potresi su sve slabijeg inteziteta i traju duži period (smirivanje tla).
Najjači zabeleženi zemljotres na svetu imao je magnitudu od 9.5 i dogodio se u Čileu 1960. godine.
Posledice zemljotresa na zgrade i infrastrukturu zavise od nekoliko bitnih faktora:
3.Određivanje jačine Zemljotresa Makroseizmičke skale za određivanje jačine zemljotresa koje se danas koriste, zasnovane su na karakterističnim potresima u gornjem delu zemljine kore koji izazivaju dejstvo na organe čula (znamo da životinje mnogo pre čoveka mogu da registruju zemljotres), oštećenja na građevinama, promene u prirodi. U svetu, u praksi srećemo nekoliko skala za merenje zemljotresa:
Skala MSK iz 1964.g. je u stvari prerađena, detaljizirana skala MS koja u Evropi postepeno potiskuje primenu Mercallli-Sieberd (MS) skale. Ovde ćemo prikazati ocenu jačine zemljotresa po 12-to stepenoj MS skali, koja se skoro potpuno poklapa sa MSK skalom:
Prema tome, posledice zemljotresa mogu biti veoma različite – od malih oštećenja do potpunog katastrofalnog rušenja. Važno je napomenuti da je za zgrade najkritičnije onda kada se seizmološke oscilacije poklope sa sopstvenim frekvencijama oscilovanja. Tada su potpuna rušenja ovih objekata neminovna. Kao što smo napomenuli, kakva će oštećenja biti na objektima usled zemljotresa zavisi pre svega od vrste objekata. Sve objekte možemo podeliti u tri osnovne grupe:
 U javnosti se jačina zemljotresa objavljuje u vrednostima Rihter magnitude koje važe samo za zemljotrese sa normalnom dubinom čija je gornja granica neograničena. Gornja granica se uzimala do 8,9 ali po najnovijim istraživanjima dostiže vrednost od 9,5 Richter-magnituda. “M” je merna jedinica oslobođene energije od centra potresa. Neposredno upoređivanje vrednosti Richter-magnitude sa stepenom inteziteta po skali Mercalli-Sieberg nije moguće , pošto dva potresa iste energije ali različite dubine, ispoljavaju različita dejstva na zemljinoj površini. Plići potresi imaju veći epicentralni intezitet nego dublji. Ocena maksimalnog inteziteta potresa 10 (0MS) na osnovu izmerene magnitude M moguća je samo ako je poznata dubina potresa.
U Austriji npr. jaki potresi imaju prosečnu dubinu od 10km, pa se uzima statistička formula M=0,7 * 10 - 0,1, dok za druge regione važi drugačija statistika pa bi kao primer mogli navesti sledeće formule za izračunavanje:
 Na osnovu ovih formula moguće je okvirno pretpostaviti jačinu mogućeg zemljotresa u odredjenom regionu. Ovo je važan podatak,jer na osnovu toga se zna koji je potreban minumom koji neki objekat mora da izdrži prilikom potresa. Najviše norme se naravno postavljau za izgradnju objekata u trusnim područjima, kao što su recimo Japan ili Indonezija. U našoj zemlji se ne očekuju zemljotresi veći od 7-8 Rihtera, a objekti se prave tako da moraju da izdrže jačinu zemljotresa od 5 Rihter mnagnitude.
 Po svim istraživanjima, kada su u pitanju prirodne katastrofe ili elementarne nepogode, ljudi se najviše plaše – zemljotresa!! Daleko više nego recimo požara, poplava ili suše... Iako je zemljotres najredja pojava, ona kada se dogodi izaziva katastrofe ogromnih razmera.
Ovaj tekst je imao nameru da objasni zemljotres kao pojavu, da pojasni njegove osnovne elemente kao i način njegovog merenja i prikazivanja. Tako ćemo umeti za početak da shvatimo da je zemljotres prirodna pojava a da se pravilnom pripremom i pravilnom gradnjom objekata možemo vrlo uspešno braniti od njegovog razarujećeg dejstva...
 Trusna područja na našoj planeti Autor radi kao profesionalni vatrogasni oficir u Vatrogasno spasilačkom Bataljonu Jagodina, Sektor za vanredne situacije MUP Republike Srbije, m.nesha@sezam.net <–– nazad |