Autor:

dipl. ing. Aleksandar Lazarević

1.UVOD

Usled globalnog zagrevanja i klimatskih promena, stvaraju se povoljni vremenski uslovi za izbijanje požara na otvorenom prostoru. Svedoci smo činjenice da je poslednjih godina broj šumskih požara u svetu u stalnom porastu.
Šume u Srbiji zauzimaju 27% ukupne površine, ili 2,3 miliona hektara. U periodu od 1990. godine u šumskim požarima u Republici Srbiji je stradalo oko 85 000 hektara šuma i obraslog šumskog zemljišta. U ovom periodu najveći obim požara je zabeležen 1996. i 2000. godine, ali je prošle 2007. godine zabeležen neslavan rekord, kada je u 2021 požaru, izgorelo rekordnih 32 136 hektara šuma. Tada je u akcijama gašenja šumskih požara na teritoriji cele Srbije ukupno učestvovalo 17466 vatrogasaca, 823 pripadnika žandarmerije, 723 pripadnika policije, 60 pripadnika vojske, 2012 radnika JP „Srbijašume“, 7195 civila (DVD, IPVJ, meštani), 90 aktivista lovačkih udruženja i dr.
Osim velike materijalne štete, ekoloških posledica i troškova gašenja i sanacija šuma, posebno je zabrinjavajući broj povređenih i stradalih, kako direktno ugroženih od požara, tako i neposrednih učesnika u akciji gašenja šumskih požara.
Tokom rada na gašenju šumskih požara u 2007. godini došlo je do povređivanja 13 vatrogasaca, kao i 8 ostalih učesnika. U celom svetu, a posebno u zemljama u okruženju, gde je prošle godine zabeležen takođe rekordan broj šumskih požara, posledice vatrene stihije su bile nažalost, sa smrtnim ishodom po učesnike u akcijama gašenja i spasavanja.
Prilikom svake akcije gašenja šumskih požara cilj je da se zaštite materijalna dobra, ali je pre svega ljudski život prioritet zaštite, kako ugroženih u požaru, tako i spasioca.

2.OPASNOSTI PRILIKOM GAŠENJA ŠUMSKIH POŽARA

Požar otvorenog prostora, a pre svega šumski požar je izuzetno složen proces, koji prati mnoga različita termodinamička i aerodinamička događanja. To je sama po sebi već jedna opasna sredina, koju prate mnoge nepredviđene okolnosti. Svi potencijalni učesnici u akciji gašenja šumskog požara, moraju znati koje opasnosti nosi jedna takva intervencija, da bi na adekvatan način na njih odgovorili.

2.1.Dim i toplota

Prilikom požara šuma dolazi do izdvajanja određene količine dima i toplote, u i oko zone gorenja. Nivo izdvajanja ovih produkata sagorevanja, se menja tokom trajanja samog požara u zavisnosti od vrste, gustine i vlažnosti gorive materije, kao i jačine vetra. Sa povećanjem vrednosti temperature, usložava se postupak gašenja požara u smislu opasnosti po same učesnike u akciji.
Dim kao produkt sagorevanja, zbog sadržaja otrovnih gasova i čestica, ima negativan uticaj na članove vatrogasno-spasilačkih ekipa zbog iritacije organa za disanje i očiju. Takođe dolazi i do zamračenja prostora oko požarne zone, čime se otežava intervencija, kao i praćenje razvoja požara i samog toka intervencije.

2.2.Nepoznavanje terena

Nepoznat teren može da predstavlja veliki problem i opasnost za učesnike u akciji gašenja požara, posebno za ekipe koje dolaze u pomoć iz drugih oblasti. Neophodno je koristiti karte i ići prohodnim putevima, a poželjno je u svakoj grupi imati jednog člana iz lokalne zajednice koji poznaje teren.

2.3.Promena smera i jačine vetra

Promena smera i jačine vetra utiče na brži razvoj požara i otežava akciju gašenja. Takođe kod brzih promena smera i jačine vetra mogu se stvoriti uslove da požar direktno ugrozi vatrogasno-spasilačke ekipe, tehniku i opremu.
Zbog takvih naglih promena neophodno je uvek razmišljati o bezbednosnim rastojanjima od zone požara i predvideti odstupne puteve.

2.4.Nepoznavanje taktike i procedura

Prilikom rukođenja akcijom gašenja šumskih požara može biti veoma opasno nepoznavanje osnovnih principa razvoja požara na otvorenom prostoru, taktike i propisanih procedura prilikom gašenja šumskih požara i spasavanja ugroženih. Takva situacija može direktno ugroziti učesnike u intervenciji i stanovništvo oko zone požara, kao i uticati na materijalnu štetu nastalu od šumskog požara.

2.5.Erupcija požara

U toku šumskog požara, nije neuobičajeno da se front požara brzo kreće. Međutim u praksi postoje slučajevi kada dolazi do iznenadnog povećanja brzine širenja požara.
Mnogobrojni teške nesreće vatrogasaca širom sveta, povezane su sa naglim ubrzavanjem fronta požara. Taj fenomen je poznat kao „blow up“, „Eruptive Fire“, pa i „efekt dimnjaka“, a zbog sličnosti sa erupcijama nazvan je „eruptivni požar“. Obično se javlja na padinama, u usecima i kanjonima, najčešće kod niskog, suvog rastinja, podpomognut vetrom, ali nije uslov. Požar koji se razvija na kosini ili u kanjonu u početku će se razvijati relativno sporo. Nakon nekog vremena vrh (prednji, gornji deo) požara će se brže razvijati, jer prima dodatnu toplotu od požara ispod. Proces erupcije požara sam sebe potpomaže, ubrzavajući svoj razvoj i može dostići veliku brzinu prostiranja.
Ovi ekstremni procesi gorenja nisu toliko česti kod šumskih požara, ali kada nastanu, mogu imati katastrofalne posledice. Zbog ove pojave vatrogasno-spasilačke ekipe se nikad ne postavljaju na kosinama iznad fronta razvoja požara.

2.6.Dehidratacija

Ekstremno visoka spoljna temperatura, povećana temperatura kao produkt gorenja, kao i veliki napori prilikom rada, dovodi do ubrzanog disanja i rada srca učesnika u gašenju, kao i do gubitka tečnosti iz organizma, koja dovodi do dehidratacije. Zbog toga se mora voditi računa da svi učesnici tokom akcije gašenja šumskih požara imaju dovoljne količine vode i permanentno nadoknađuju izgubljenu tečnost.

2.7.Povrede

Usled nepoznatog i nepristupačnog terena, površina zaraslih u korov, rupa, loše vidljivosti zbog dima i rada u noćnim uslovima, može doći do povreda vatrogasaca-spasioca. Najčešće povrede su uganuća, prelomi, posekotine, opekotine, žuljevi, alergije, trovanja, ujedi insekata i zmija.
Zbo toga se u takvim okolnostima mora kretati oprezno, a ako dođe do eventualne povrede neophodno je uz sebe imati pribor za prvu pomoć, a pri operativnom štabu dežurnu ekipu hitne pomoći.

2.8.Umor i iscrpljenost

Zbog velikih napora i otežanih uslova rada pri gašenju šumskih požara, dolazi do smanjenja radne sposobnosti i opadanja efikasnosti rada kod vatrogasaca–spasioca. Iscrpljen organizam predstavlja veliku opasnost i može ugroziti svoju bezbednost i bezbednost ostalih učesnika u akciji gašenja.
Stoga se ekipe koje su duže angažovane, moraju smenjivati i povremeno odmoriti za nove napore.

2.9.Dalekovodi

Dalekovodi predstavljaju dodatnu opasnost prilikom gašenja šumskih požara, kako za gašenje sa zemlje (zbog eventualnog udara električne struje), tako i za manevar letilica prilikom gašenja iz vazduha.
Takođe požar može i da ošteti stubove za dalekovode i dođe do eventualnog pada dalekovoda na zemlju, što bi predstavljalo veliku opasnost za učesnike u akciji gašenja požara.

2.10.Minsko-eksplozivna sredstva

Prilikom gašenja šumskih požara u zoni ranijih ratnih dejstava i linijama ratnih razdvajanja moguće je naići na zaostala minsko-eksplozivna sredstva.
U takvim slučajevima neophodno je obavestiti operativni centar MUP-a.

Često se dešava da su navedene opasnosti praćene mnogim otežavajućim okolnostima kao što su dejstva sa malim brojem izvršioca, neadekvatnom i nepouzdanom opremom, na ekstremno visokim temperaturama, na nepristupačnom terenu, u pograničnom pojasu i sa slabom podrškom lokalne samouprave, što u velikoj meri usložava celu situaciju i povećava nivo i stepen opasnosti svih učesnika u akciji gašenja šumskog požara.

3.MERE BEZBEDNOSTI

Na sve moguće nepredviđene okolnosti i opasnosti koje očekuju na intervencijama gašenja šumskog požara, vatrogasci –spasioci, kao i ostali učesnici, moraju odgovoriti adekvatnim merama bezbednosti, kako bi se eventualne opasnosti svele na najmanju moguću meru, a akcija gašenja šumskog požara bila uspešnija.

3.1.Adekvatna zaštitna oprema

Pored propisane zaštitne opreme, rad na gašenju šumskih požara zahteva neke specifičnosti. Pošto se preko dana radi na veoma visokim temperaturama, mora se koristiti radna uniforma, kačket, zaštitne rukavice, izdržljiva obuća pogodna za duže hodanje i nepristupačne terene, kao i zaštitna maska za usta ili raspirator za veoma zadimljene prostore. Za duži rad na terenu u sastavu lične opreme poželjno je imati ranac, zaštitnu odeću za ekstremne situacije, lampu (za noćne uslove), vreću za spavanje, čuturicu sa vodom, rezervni suvi obrok, pištaljku, sredstvo veze i dr.

3.2.Opremljenost tehnikom i opremom

Prilokom gašenja šumskih požara potrebno je koristiti vatrogasna vozila pogodna za savlađivanje većih uspona i nepristupačnih terena. Manja terenska vozila mogu se koristiti kao komandna, izviđačka vozila, za gašenje manjih površina, kao i za logističke potrebe. Takođe treba predvideti i vozila za prevoz vatrogasaca-spasioca i ostalih učesnika u intervenciji. Kod većih šumskih požara potrebno je angažovati građevinsku mehanizaciju za pravljenje proseka za zaustavljanje fronta požara. Za nepristupačne terene neophodno je obezbediti dovoljan broj naprtnjača, metlarica, krampova, motornih testera i dr.

3.3.Stučnost rukovodećeg kadra

Znanje i veštine koje je potrebno da poseduju rukovodioci u akcijama gašenja šumskih požara u velikoj meri utiče na efikasnost, sigurnost i bezbednost svih učesnika. Rukovodilac intervencije mora poznavati principe i tehnike rukovođenja, osnovne zakone širenja šumskih požara, topografiju, tehniku i opremu, taktičke nastupe gašenja šumskih požara, kao i opasnosti i mere bezbednosti. Takođe u svakom momentu mora znati šta se dešava sa požarom, koji su pravci širenja, šta požar može da ugrozi, ko je sve uključen u akciju, kakve su njihove mogućnosti, koji su prioriteti u radu i mora brzo donositi sigurne odluke u cilju lokalizacije požara i spasavanja ugroženih.

3.4.Pridržavanje propisanih procedura

Za sigurnost svih učesnika neophodno je pridržavati se svih propisanih procedura kod gašenja šumskih požara: prikupljanje informacija, vođenje evidencije, obaveštavanje, organizovanje štaba, izviđanje terena, koordinacija sa svim angažovanim službama, uspostavljanje efikasnog lanca komande, uspostavljanje dobre komunikacije, definisanje sektora rada i mesta vodosnabdevanja, stalno praćenje toka intervencije, pridržavanje svih bezbednosnih mera i organizovanje efikasne logistike.

3.5.Uspostavljanje operativnog štaba i lanca komandovanja

Kod većih šumskih požara neophodno je formirati operativni štab odakle bi se rukovodilo akcijom gašenja i spasavanja. Operativni štab je centralno mesto gde se slivaju svi relevantni podaci koji utiču na tok intervencije i odakle se izdaju komande svim sektorima rada. Komandni štab mora imati nadzor nad svim preduzetim radnjama i svim učesnicima u akciji gašenja preko uspostavljenog lanca komandovanja. Ukoliko ima više zasebnih površina zahvaćenih požarom, moraju se odrediti vođe sektora za svaku zasebnu celinu, koji su odgovorni za rad u svom sektoru.

3.6.Obučenost i uvežbanost svih učesnika

Svi učesnici u akcijama gašenja šumskih požara, moraju biti obučeni za ove vrste intervencija, kako u teoretskom znanju, tako i u praktičnim veštinama. Takođe je neophodno poznavati veštine ukazivanja prve pomoći.
Članovi grupa moraju se poznavati međusobno, biti uvežbani i funkcionisati kao tim.
Viši nivo obučenosti i uvežbanosti se postiže na specijalističkim kursevima, simulacijama i zajedničkim vežbama.

3.7.Psiho-fizička pripremljenost

Gašenje šumskih požara predtavlja veliki napor za sve učesnike, zbog složenosti posla, vremenskih uslova, potencijalnih opasnosti, trajanja intervencije i dr. Zbog svega toga od svih učesnika se očekuje izuzetna psiho-fizička pripremljenost, kako bi izdržali sve napore koji se pred njih postavljaju, a potencijalne opasnosti svele na minimum.

3.8.Poznavanje terena

Poznavanje terena, gde se odvija intervencija omogućava lakše i sigurnije kretanje vozila i ljudstva, preciznije pretpostavke o pravcima i brzini širenja požara, požarnim preprekama, vodozahvatima i sl. Time je sama intervencija sigurnija i bezbednija po sve učesnike.
Bolje poznavanje terena se postiže izradom Operativnih karata gašenja šumskih požara i periodičnim obilaskom terena od strane svih potencijalnih učesnika u akciji gašenja.

3.9.Informacije o meteorološkim podacima

Meterološki podaci i prognoza vremena moraju stalno biti dostupni komandnom štabu, jer bez tih informacija ne može lako da se predvidi ponašanje šumskog požara. Promena smera i jačine vetra može direktno da ugrozi učesnike u intrvenciji, dok smirivanje vetra i pad spoljne temperature može biti signal za koncentrisanje snaga za konačnu likvidaciju požara.

3.10.Dobra radio-veza

Radio-vezom mora biti pokriveno celo područje šumskog požara. U nedostatku radio stanica ili loše pokrivenosti, mogu se koristiti mobilni telefoni. Dobra radio veza nam omogućava stalnu informisanost o požarnim zonama, pravcima razvoja požara, kao i stanju na svim sektorima rada. Za dobru komunikaciju neophodno je unapred definisati pozive-lozinke i odrediti radne kanale za komunikaciju. Neophodno je predvideti i rezervne baterije zbog dužeg korišćenja uređaja. Ponekad i kurirska veza i signalizacija može da zameni sredstva veze.
Ako dođe do prekida u komunikaciji između komandnog štaba i ostalih učesnika, može doći do nepredviđenih događaja, koji mogu iskomplikovati situaciju i ugroziti učesnike u intervenciji.

3.11.Koordinacija sa svim angažovanim službama

Za uspešniju, sigurniju i bezbedniju intervenciju neophodna je dobra koordinacija sa svim angažovanim službama: policija, žandarmerija, vojska, lokalna samouprava, Ministarstvo poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, korisnici šuma, Ministarstvo za zaštitu životne okoline, javna komunalna preduzeća, Crveni krst, zdravstvene ustanove, dobrovoljna vatrogasna društva, lovačka društva, ostala udruženja idr.
Posebno dobru koordinaciju treba ostvariti sa eventualno angažovanim vazdušnim snagama. Dobra koordinacija sa vazdušnim snagama će doprineti zaustavljanju širenja šumskog požara, dok loša koordinacije ne samo da neće zaustaviti širenje požara, već može da ugrozi bezbednost učesnika gašenja na zemlji.

3.12.Organizovana logistika

Nijedna akcija gašenja većeg šumskog požara ne može biti uspešna i bezbedna bez dobro organizovane logistike. Logistika je poseban sektor rada kojoj je potrebno dati veliki značaj. Za sve učesnike na intervenciji je potrebno obezbediti prihvat, smeštaj, kontinuirano snabdevanje pijaćom vodom i hranom. Takođe je neophodno obezbediti snabdevanje gorivom, organizovati službu mehaničara za otklanjanje eventualnih kvarova, dopremanje dodatne opreme i sl.

3.13.Određivanje sigurnosnih zona i odstupnih puteva

Za uspešnu i sigurnu akciju gašenja šumskih požara potrebno je odrediti sigurnosne zone i uvek imati odstupnicu za vozila, tehniku i ljudstvo angažovano na intervenciji. Čak i idealno vođena i kontrolisana akcija, može imati nepredviđenih situacija, koje mogu da ugroze vatrogasce-spasiocem, kao i ostale učesnike. Svaka grupa i sektor rada, posebno koja dejstvuje uz ivicu požarne zone, mora imati unapred utvrđene odstupne puteve i plan za privremeno povlačenje.

3.14.Permanentno praćenje toka intervencije i brzo donošenje sigurnih odluka

Svi učesnici u akciji gašenja šumskog požara moraju pratiti ponašanje požara, tok intervencije i svaku promenu registrovati i sa njom upoznati druge. Svaka odluka koja se donese mora biti brza, ali ne ishitrena i sigurno sprovedena.
U svakom trenutku delovanja potrebno je zadržati prisebnost i verovati u zajednički cilj – savladati požar i sačuvati sebe i druge.

4.ZAKLJUČAK

U narednom periodu očekuje se stalni porast požara na otvorenom prostoru. To zahteva češće angažovanje većeg broja učesnika u akcijama gašenja šumskih požara, koji bi uz dobru tehničku opremljenost, stručnost i psiho-fizičku spremnost, morali da poznaju sve opasnosti koje ih očekuju i primene sve potrebne mere bezbednosti, kako bi intrevenisanje bilo sigurnije i uspešnije, a eventualne opasnosti svele na najmanju moguću meru.

---

<–– nazad