PLAMENI UDARI I BEZBEDNOST VATROGASACA PRI POŽARIMA

Autori:

Dragan Karabasil, Verica Milanko, Mirjana Laban

REZIME

Rad obrađuje opasnosti po zdravlje vatrogasaca pri gašenju požara u zatvorenim prostorima skopčane sa produktima pirolitičke disocijacije požarnih gasova u uslovima dobre i slabe ventilacije. Obrađena su tri fenomena: flashover, rollover i backdraft, kao najčešći uzročnici smrti američkih profesionalnih vatrogasaca. Flashover spada u fenomene pri požarima dobro provetravanih prostora, dok su backdraft i rollover fenomeni slabo ventilisanih prostora.
Ključne reči: plameni udari, flashover, backdraft, rollover bezbednost pri gašenju požara

USLOVI ZA NASTAJANjE PLAMENIH UDARA

Plameni udari su dakle pojave koje se događaju prilikom požara zatvorenog prostora. Oni su rezultat procesa gorenja i nekih preduslova kao što su loša ili dobra ventilacija, količina gorive materije, odnosno vremena koje je proteklo od početka požara. Prilikom sagorevanja goriva materija se spaja sa kiseonikom iz vazduha, odnosno, burno oksidiše uz oslobađanje toplote i svetlosti. Ali to nije sve. Tokom zagrevanja gorive materije oslobađaju se primarni produkti sagorevanja, zapaljivi gasovi koji u dodiru s plamenom oksidišu u sekundarne produkte, koji najčešće više nisu zapaljivi. Primarni produkti sagorevanja zovu se i pirolitički produkti (gasovi).

Opšti izgled plamenog udara, slika 1:

Pirolitički gasovi su, zavisno od vrste gorive materije, zapaljivi i mogu, ako ne izgore na mestu nastanka, stvarati eksplozivne smese (drvo u pirolizi oslobađa razne vrste gasova kao npr. metan, etan, butan, propan, ugljen-monoksid, vodonik i druge). Gorenjem bez prisustva kiseonika, odnosno uz nedovoljan dotok kiseonika nastaju gasovi suve destilacije i prvenstveno sadrže ugljen-monoksid (SO). Ovi gasovi mogu stvoriti eksplozivnu smešu, a ugljen-monoksid je i otrovan gas, krvni otrov koji ne oprašta; što naravno, predstavlja veliku opasnost za živote vatrogasaca. Savremeni prostori su toplotno izolovani zbog dobro poznatih problema sa grejanjem zimi. Požari u ovim zgradama vrlo brzo dižu temperaturu od preko 600 °C u celom objektu. Pirolitički gasovi kao posledica povišene temperature, nastaju daleko od požara i prodiru u dim. Tu mogu stvoriti i eksplozivne koncentracije. Ovo je naročito ubrzalo "doba plastike" gde se razni polimeri unose u zonu stanovanja i uopšte u radnu sredinu a oni u požaru oslobađaju obilje pirolitičkih gasova i na znatno nižim temperaturama nego drvo. Pirolitički gasovi u dimu su prvi uslov za nastajanje plamenih udara. Kao primer nastajanja uslova nastajanja plamenih udara može da posluže požar sobe ili kancelarije. U početnoj fazi;
–Zaboravljena cigareta na fotelji izazvaće požar na površini sedišta. Toplotno zračenje plamena zagreva okolne predmete, oni počinju da oslobađaju pirolitičke gasove koji potom dolaze u dodir sa plamenom i pri tom sagorevaju. Velike količine svežeg vazduha će ohladiti produkte sagorevanja, prvenstveno ugljen-dioksid i vodenu paru. Nastupa lagano, difuzno zadimljavanje prostorije. U ovoj fazi požara vatrogasci još nisu ugroženi razbuktavanjem dima ili plamenim udarom. No daljnjim razvojem požara nastaće preduslovi za neki od plamenih udara, zavisno od ventilacijije prostorije.

Prva faza plamenog udara, slika 2:

Na slici 3. prikazan je dijagram porasta temperature u dobro i slabo ventilisanom prostoru. U dobro ventilisanom prostoru će nastati flashover a u slabo ventilisanom prostoru backdraft.

Prikaz faze potpuno razvijenog požara, slika 3:

VRSTE PLAMENIH UDARA

Plamenih udara može biti više vrsta. u nastavku će biti analiziran svaki od njih.

• Povratni plameni udar nastaje tako da se plamen kreće od otvora (vrata, prozor) ka unutrašnjosti koridora. Generisaće se ako je temperatura gasova suve destilacije i pirolitičkih gasova iznad temperature zapaljivosti (tačke samopaljenja) istih. Pri dodiru s kiseonikom iz vazduha doći će do trenutnog paljenja, a plameni front će krenuti od otvora prema unutrašnjosti prostorije.
• Odgođeni plameni udar nastaje kada su prisutni pirolitički gasovi a otvaranjem vrata ili prozora od strane vatrogasaca uđe kiseonik i stvori eksplozivnu smešu. Ova smeša se, zbog nedostatka izvora paljenja, neće trenutno zapaliti. Ako se delovanjem vatrogasaca pojavi izvor paljenja npr. raskrivanje žarišta mlazevima vode, doći će do eksplozije kod koje će se vatrogasci naći u njenom središtu. Suvišno je napominjati što će se dogoditi sa vatrogascem koji se nađe u objektu ili njegovoj blizini.
• Pritajeni plameni udar će nastati ako su se eksplozivne smese nakupile u drugim prostorijama ili mestima (garderober, ormari, plakari) ili delovima prostora kao što su predsoblja, sporedne sobe i tada će usled približavanja izvora paljenja (npr. varnice) takođe doći do eksplozije.
• Rollover ili flejmover, prema stručnoj literaturi, su pojmovi koji opisuju pojavu kada se plamen valja kroz dim koji izlazi iz prostorije. Pri požaru vrući vazduh i dim kreće pri stropu prostorije pa rollover izgleda kao da se plamen valja po stropu. Razlika od flešovera je u tome što u ovom slučaju ne gore površine zagrejanih predmeta odnosno pare nastale njihovim zagrijavanjem, nego gasovi koji se nalaze u samom dimu, a pale se zbog visoke temperature ili doticaja s plamenom.

Generisanje pojave rollover u požaru, slika 4:

ZAKLjUČAK

Kvalitetna obuka je glavni faktor u borbi sa požarima, pa tako i u predviđanju plamenih udara i pravovremenom reagovanju u datom trenutku. Vatrogasci se nalaze u nezavidnom položaju za vreme intervencija, uz veoma teške uslove rada tu su i ove opasnosti koje prete operativcima. Visoke temperature, mogućnost propadanja poda ili urušavanja samog objekta, gust dim koji smanjuje vidljivost, otrovni produkti gorenja i najgore od svih zapaljivi pirolitički gasovi koji mogu stvarati eksplozivne smeše. Stoga je nužna kvalitetna obuka budućih vatrogasaca i onih koji to već jesu, jer upravo o stečenom znanju tokom školovanja u budućnosti će zavisiti njihovi životi, kao i životi onih koje treba spasavati. Nedvosmisleno je i neophodno da se u Srbiji oformi centar za obuku vatrogasaca, koji će ovu problematiku približiti vatrogascima na kursu kako bi ovu opasnost u realnom životu izbegli.

LITERATURA

1. ***: "CFBT – Compartment Fire Behaviour Training", Devon Fire and Rescue Service te Snjedish Rescue Service Agencć.
2. Grimnjood P.: «Fog Attack», 1989. London
3. Karabasil D.: „Osnove taktike gašenja požara”, Budućnost, NoviSad, 1998
4. Karabasil D., Lovreković Z.: „Požarne opasnosti objekata i tehnologija kroz istoriju”, Zbornik radova savetovanja Zaštita od požara, zaštita životne sredine i bezbednost objekata, Subotica 1998.
5. Karabasil D: „Strategija zaštite od požara i spasavanja stanovništva i materijalnih dobara”, doktorska disertacija, Beograd, 2004.
6. ***: „British fire service operations”. Internet sajt
7. Grimnjood P., Koen Desmet K., Tactical Firefighting, 2003
8. Grimnjood P., Firefighting - Strategć & Tactics, 1998
9. Hartin, E. (2006). Extreme fire behavior: Smoke explosion, 2006
10. Hartin, E. (2005). Smoke Burns, 2008

<–– nazad