ISTORIJAT DOBROVOLJNOG VATROGASNOG DRUŠTVA
U NOVOM SADU

Od ideje oko stvaranja dobrovoljnog vatrogasnog društva iznete 17.avgusta 1871.godine prošlo je nešto više od godinu dana tj. 29. juna 1872.godine je formirano dobrovoljno vatrogasno društvo od strane građana nemačke nacionalnosti, da bi nakon par dana bila održana jos jedna skupština ovog puta pod rukovodstvom Dr.Laze Kostića koja je u stvari bila osnivačka skupština gimnastičarsko, vatrogasno i veslačko društvo čiji su osnivači bili uglavnom srbi. I jedna i druga skupština stavila je sebi za zadatak da formira društvo koje će popuniti ogromnu prazninu u životu voljenog grada, da formira udruženje dobrovoljaca, koji će svoju odvažnost, slobodno vreme, znanje i snagu staviti u službu odbrane grada i građana od svih naleta stihije, koji će prvi put u istoriji ovog grada organizovano prihvatiti borbu sa požarom, koji je sve češće i zešće ugrožavao nedovoljno organizovan grad i stanovnike Novog Sada.

Ovim svim događajima predhodile su određene radnje vlasti tako da je država poslala u inostranstvo Ferenca Balašu da prostudira organizaciju vatrogastva u naprednijim sredinama, a nakon njegovog povratka mađarsko Namesničko već e 1769.godine donelo je nacrt požarnih propisa, koji su razaslati nadležnim organima na teritoriji Ugarske, da bi poslužili kao prototipovi za samoupravno donošenje odgovarajućih protivpožarnih statuta u županijama i gradskim magistratima. Ove preporuke nisu prihvaćene najbolje u svim sredinama tako da je novi protivpožarni statut donesen 1771.godine no ni on nije imao snagu zakonske prinude i obaveze, vec se bazirao na snagu ubeđivanja.Preporučeno je između ostalog da se gradnja objekata bazira na vatrootpornim materijalima kao što je kamen, cigla i naboj. Preporučivalo se sadnja krošnatog drveca oko stambenih zgrada zbog toga što ta drva sprecavaju širenje požara.

Sledeći korak administracije bila je protivpožarna naredba cara Josifa II doneta 1788.godine. Ovaj dokument sadrži 56 tačaka propisa, koncentrisanih u četiri grupe zadataka, koje normiraju kako preventivne protivpožarne mere, tako i potrebne postupke oko praćenja i dojave požara, kao i samu organizaciju protivpožarnog postupka i gašenja požara.

3. jula 1872.godine kao rezultat agitacije Dr.Laze Kostića okupila se velika skupina Srba u dvorani pozorišta, gde je još jednom govoreno o potrebi formiranja dobrovoljnog vatrogasnog društva,i to sa takvim uspehom da se odmah prijavilo 60 njih, uplatilo 50 novcica po osobi i na taj način finansijski potvrdilo svoje članstvo u buducoj organizaciji.

Shodno odlukama osnivačke skupštine imenovana je grupa za pripremu statuta koja je obavila svoj zadatak i 28.jula na plenarnom sastanku članova ovaj dokument iznela na ramatranje, te ga je sa odobrenjem ovog skupa, 6.avgusta 1872.godine sa potpisom Dr. Laze Kostića kao predsednika i A.Sandića kao sekretara društva, podnela ministarstvu unutrašnjih poslova na odobrenje. U propratnom dokumentu je istaknuta važnost ovog društva za telesnu dobrobit gradskog stanovništva, za požarničku službu, a i za organizovanje kolektivnih izlazaka u prirodu. U avgustu 1872.godine Dr.Lazu Kostića hapse u Novom Sadu zbog govora koji je održao u Beogradu prilikom svečanog proglašenja punoletstva kneza Milana. U zatvoru je proveo pet meseci, a zatim je pušten. To je bilo sasvim dovoljno vreme za to da se bitka za separatno vatrogasno društvo u Novom Sadu izgubi i da se jedan deo clanstva oneraspoloži za tu plemenitu organizaciju,a da se drugi njegov deo priključi Prvom građanskom dobrovoljnom vatrogasnom društvu, koje ce još zadugo biti nemačko, po većini svijuh članova, koje će svoj prvi statut doneti na nemačkom jeziku, koje će svoje zapisnike i godišnje izveštaje štampati na istom jeziku, ali u kome će bratski saradivati, na opštezadovoljstvo i uz opšte priznanje,celokupnog stanovništva Novog Sada:Nemci,Srbi.Madari i neke druge nacionalnosti ovog kraja.Želja da se ublaži nesreca, da se spreci ili olakša stradanje ljudi od elementarnih sila: vatre, vode, vetra i zemljotresa, delovala je u pravcu jačanja ljudske solidarnosti uopšte u redovima aktivnih vatrogasaca, te oni nisu gledali na kom jeziku kuka stradalnik,koje je vere ili nacionalnosti unesreceni. U toku stogodišnje istorije ovog društva nije bilo nikada prigovora da je ono prilikom pružanja pomoci ugroženima činilo bilo kakvu diskriminaciju, a reći zahvalnosti dobijalo na svim jezicima, kojima se pod ovim podnebljem govori.

U naredne četiri godine društvo je funkcionisalo po statutu koji je donet na osnivačkoj skupštini, a l876.godine je donet novi statut koji će se koristiti do I svetskog rata. U suštini taj dokument se nije puno razlikovao od prvobitnog statuta. Društvo je veoma dobro funkcionisalo tako da je dobijalo i finansisku pomoć od grada kao i sam smeštaj za opremu i ljude. Orijentacioni podatak o broju članova društva za 1o godina postojanja je sledeci: 16 počasnih članova, 222 potpomažućih, 141 aktivnih vatrogasaca tzv. Izvršujućih članova. 189o.godine bilo je :117 izvršujućih članova, 11 članova osnivača i 216 potpomažućih članova. Slika se bitnije menja 1902 godine gde je bilo 19 počasnih članova, 209 potpomažućih i svega 69 aktivnih članova. 1911 godine društvo je imalo 24 počasnih članova, tri počasna savetnika, 86 aktivnih članova, dok je u rezervi bilo 33 člana. Svih ovih godina opremanje vatrogasnog društva sa opremom nije bilo adekvatno, nisu se pratili noviteti u ovoj oblasti.

Sva snažnija urbanizacija, izgradnja višespratnica dovela do potrebe profesionalizacije ove službe tako je u Novom Sadu 1923.godine u junu mesecu osnovana profesionalna vatrogasna jedinica koja je u svojim redovima zaposlila ljude kiji su bili članovi dobrovoljnog vatrogasnog društva. Inace 1911.godine u novinama je izašao veliki članak u kome se u to vreme govori o tome kako grad od 35000 stanovnika nebi smeo da se osloni na ovakvu organizaciju zaštite od požara već bi trebalo da ima profesionalnu službu radi boljeg funkcionisanja na području grada. Da bi se takva profesionalna služba obezbedila gradu bilo bi potrebno obezbediti 12 do 15 plaćenih vatrogasca pod komandom jednog školovanog komandanta, tri para konja u stalnoj pripravnosti i šest kola sa buradima za vodu.

Društveni život je bio raznolik godišnje skupštine su se redovno održavale a njima je predsedavao sam gradonačelnik a ovom dogadaju štampa je posvećivala prilično veliki prostor. Pored godišnjih skupština vatrogasci su svoj društveni život upotpunjavali i šumskim zabavama priređivanim uglavnom krajem juna i pocetkom jula i to u saradnji sa Futoškim društvom koje je imalo svoju vatrogasnu muziku gde su se družili u futoškoj šumi uz sportke susrete, razgovor i šalu do drugarskog ručka da bi u popodnevnim satima pristigle i njihove poreodice gde bi do kasno u noc uz muziku i ples provodili vreme. Dobrovoljno vatarogasno društvo u Novom Sadu nije imalo orkestar vec su na proslave društva dolazili orkestri iz drugih mesta Subotice, Beške, Futoga, Kaca, Palanke i Temerina. Razlog nemanja muzike bio je finansiske prirode.

Posle I svetskog rata društvo je izašlo oslabljeno, mnogi su članovi umrli ili poginuli a finansiska situacija je bila veoma teška. Da bi se poboljšala finansiska situacija povišena je članarina sa 8 na 4o kruna. Izbor novog zapovednika je obabljen 21.aprila 1921.godine gde je izabran Ðorde Polit međutim on nije odmah preuzeo komandu već je vršio pripreme za osnivanje profesionalne jedinice ali je učvrstio disciplinu u dobrovoljnoj organizaciji. Međutim grad nije bio baš raspoložen da finansira službu a i pedesetogodišnjica društva je prošla bez neke velike pažnje od strane javnosti.

U leto 1923.godine 30.juna osnovana je Gradska požarna četa koja se sastojala od l4 požarnika, dva šofera i komandira Polita. To je datum kada je zvanično počela da funkcioniše profesionalna vatrogasna služba u Novom Sadu.

Formiranjem profesionalne vatrogasne jedinice počinje sukob između Ðorda Polita i dobrovoljnih vatrogasaca oko toga što se dobrovoljni vatrogasci ne angažuju na intervencijama zajedno sa profesionalcima pa je čak i Polit u štampi napadnut za neuspeh na nekim požarima.

U narednom periodu dobrovoljni vatrogasci su veoma malo učestvovali u intervencijama gašenja požara, a značajno učešce su članovi društva imali za vreme poplava 1932.godine.

Posle II svetskog rata obnavlja se rad dobrovoljnog vatrogasnog društva i uzima se kao ideološka osnova socijalisticke soliodarnosti i internacionalizma, izražena u paroli bratstva i jedinstva. Posebne zasluge za reaktivaranje Dobrovoljne vatrogasne čete u Novom Sadu imaju Stevan Stevin i Žarko Čiplić.

Aktivnost članova društva u posle ratnom periodu se uglavnom odnosio da preventivni deo oko obezbedenja pozorišta, bioskopa za vreme žetve a pored ovih aktivnosti članovi društva su učestvovali i u intervencijama gašenja požara sa svojom raspoloživom opremom.

Od 1957 pa do 1971.godine Dobrovoljno vatrogasno društvo se uglavnom baziralo na angažovanju svojh članova na preventivnom radu i na vatrogasnim takmičenjima, gde su pokazali zavidne rezultate. U narednom periodu Dobrovoljno društvo se i dalje bavi preventivnim radom i u sklopu profesionalne vatrogasne jedinice pomaže oko edukacije građana, dece koja dolaze u vatrogasnu jedinicu. Članovi su angažovani u situacijama elementarnih nepogoda, kao i u drugim intervencijama u kojima mogu da pomognu profesionalnom sastavu.

Dobrovoljno vatrogasno društvo Novi Sad je svoje ime promenulo 1976.godine u Dobrovoljno vatrogasno društvo "Dr.Laza Kostić".